Код педесетогодишњег писца се изненада појављује исцрпљен и болестан старац у којем једва препознаје свог стрица, којег није видео пуних тридесет година. Стриц тражи од синовца да му испуни последњу жељу, да га сахрани са свештеником, и да му опрости грех што му је некад учинио. Писац га упозорава да је некад био високи функционер партије на власти, и да ће то изазвати нежељене последице. Некад давно између стрица и синовца се десило нешто што их и после толико времена оптерећује, и док се дижу велови велике тајне, старац умире. А писац се још једном сећа свог живота из 1951. године када је као ученик Учитељске школе у Истри проживљавао дане прве младости, прве игранке у дому културе, прву љубав, и једну зимску ноћ, једину ноћ што вреди у његовом животу.